O slobodnom zidarstvu

Slobodno Zidarstvo (masonerija), kao najstarije i najveće svetsko Bratstvo, predstavlja jedan duhovni sistem čistog i nesebičnog čovekoljublja, koji se kroz težnju pojedinca da spozna, unapredi i uzdigne prvenstveno sopstvene kvalite i vrline, trudi da deluje i na svoju okolinu, sopstvenu porodicu, naciju, u krajnjem i celo čovečanstvo, kroz prihvatanje i primenu osnovnih postulata masonerije; slobode čovekovog uma od svih zabluda, predrasuda i dogmi, iskrene i neuslovljene ljubavi prema Istini, koja se prikazuje prvenstveno kroz bratsku ljubav, ispomoć i otvorenost odnosa ne samo među braćom (svi Slobodni Zidari-masoni sveta se međusobno nazivaju braćom i tako se i odnose jedni prema drugima) u Loži, već i u profanom svetu kroz shvatanje prioriteta pravde i poštovanja ljudskog dostojanstva, i altruističnog pristupa svojim bližnjim i celoj zajednici kroz poznato slobodnozidarsko milosrđe i uzajamnu pomoć. Slobodnozidarska zajednica izučava drevne tradicije, iskazane jezikom simbola i alegorija, sabira i akumulira njihove spoznaje i saznanja u jedan otvoren sistem za svakog slobodnog i verujućeg čoveka, koji će kroz taj nauk raditi na izgradnji sebe, prvo kao na grubom, neobrađenom kamenu, trudeći se da se polirajući i glačajući svoje ivice, ugradi kao savršena kocka, blok, koji će kroz ispoljavanje humanih i duhovnih kvaliteta graditi čvrstu građevinu Hrama čoveka do čovečnosti.

Masonerija je oduvek bila elitna organizacija, koja je kroz svoju istoriju i vekove postojanja oduvek okupljala najbolje pripadnike ljudskog roda, koji su zahvaljujući sopstvenim duhovnim i moralnim vrlinama, i naročitom moći stečenom iz snage i sinergije bratskoga lanca, određivali kurs i tempo razvoja ljudske civilizacije. Slobodno Zidarstvo je inicijatski sistem prenošenja određenih pouka bez ubeđivanja, ne zagovarajući bilo kakvu religiju, jer ono to nije, ili neku konačnu dogmu za koju bi se tražila slepa vera, povinovanje i sledbeništvo. Postati Slobodni Zidar se može isključivo po preporuci i uz čvrstu garanciju nekoga od braće (obično trebaju dva garanta) koji su već pripadnici nekog od slobodnozidarskih udruženja. Onaj kandidat koji podnosi molbu za prijem se naziva Molilac, i u svojoj pisanoj molbi izlaže razloge koji su ga ponukali da se pridruži masonskom bratstvu. Da bi se moliočeva molba uzela u razmatranje, on pre svega po svojim ljudskim i duhovnim kvalitetima mora odgovarati visokim moralnim standardima koje Bratstvo postavlja. Osnovni zahtev je da se radi o dobrom čoveku, na dobrom glasu, koji će, zahvaljujući svojim dobrim delima i svojim ispravnim stavovima iz profanog života, biti prepoznat kao takav od strane braće iz lože (Slobodni Zidari sav život koji se odvija mimo slobodnozidarske Lože i života unutar bratstva, smatraju i nazivaju profanim). Jedan od zahteva je i da se radi o slobodnom čoveku, pri čemu se prvenstveno misli na slobodu uma, slobodu misli, rezonovanja i shvatanja; neuslovljenog uma oslobođenog bilo kakve dogme.

Takođe, budući brat koji će pristupiti izgradnji unutrašnjeg Hrama Humanosti, kako to masoni simbolički kažu, mora biti verujući čovek (ateisti se ne primaju u udruženje), pri čemu se ne dovodi u pitanje kojoj veroispovesti brat pripada (brat je mio koje god vere bio), već se njegova ubeđenja i moralne vrednosti sabiraju i iskazuju kao vera u Velikog Arhitektu Svih Svetova (Veliki Neimar), vrhovno i savršeno biće, koje nam kao vrhovni Tvorac Univerzuma daje sve moralne i prirodne zakone iz kojih izviru naša učenja i načini rada. Takav bog je jedan, i slobodni zidari kroz njega veruju u večni život i besmrtnost duše.

Onaj Molilac koji ispunjava prethodne uslove, i spreman je da se razvija moralno i duhovno kako bi postao bolji čovek, može postati mason, bez obzira na veru, boju kože, rasu, jezik, pripadnost političkoj partiji ili socijalni status. Naravno, biti mason se smatra velikom čašću, te pripadnik mora poštovati moralne zakone društva, kao i zakone države u kojoj živi; ne sme biti krivično osuđivan niti prekršajno gonjen. Mason treba da je muškarac zdrav, porodičan čovek, bez mrlja spram ljudi, boga i zakona. Masoni su ljudi dobročinstava i dobrih dela, i kao takvi, nema im premca među filantropskim organizacijama na planeti Zemlji. Molilac koji ispunjava sve uslove, se nakon razmatranja (balotaže) prihvata u Bratstvo, te mu se određuje termin za pristup u udruženje (Inicijacija), nakon koje se priključuje braći Slobodnim Zidarima kao slobodnozidarski Učenik. Masonsko udruženje nije kako mnogi smatraju tajno udruženje, već udruženje koje poseduje određene unutrašnje Tajne, koje ne izlaze iz okvira bratstva, pa isto tako članstvo u masonskoj Loži spram toga nije tajna, ali je na svakom članu ponaosob da to otkrije ili sačuva za sebe pred drugima, jedino, nikada ne sme da otkrije identitet drugoga masona. Tako se poštuje diskrecija svakog člana udruženja. U današnje, moderno informatičko doba, ostavljena je mogućnost zainteresovanim pojedincima, koji možda u mestu svog življenja nemaju masonsku Ložu, da i preko sajta zamole za prijem u Bratstvo. Svaka dostojna molba se propisno razmatra, i ukoliko je podnosilac dostojan izučavanja Kraljevske Umetnosti, biće pozvan na razgovor, koji će mu odškrinuti vrata jednog predivnog sveta, u kom će ga vrline Snage, Mudrosti i Lepote voditi ka univerzalnom društvu čoveka zasnovanom na slobodi, jednakosti i bratstvu.

Brat D.Đ.